Pariske katakombe

termin kojim se netačno označava Gradska kosturnica, jesu nekadašnji podzemni kamenolomi s kraja XVIII veka koji se nalaze u 14. arondismanu u Parizu, povezani međusobno podzemnim hodnicima za inspekciju. Dugački oko 1,7 kilometara, smešteni na 20 metara ispod površine, zvanično su otvoreni za posetioce na trgu Danfer-Rošro.

• Istorija katakombi
• Pred kraj XVIII veka, da bi se rasteretila prenatrpana pariska groblja, odlučeno je da se izmeste kosti iz zajedničkih grobnica u podzemne kamenolome. U to vreme distrikt Les Halles (Lezal), u središtu grada, bio je izložen raznim zaraznim bolestima zbog kontaminacije nastale neodgovarajućim sahranjivanjem mrtvih u masovne grobnice u crkvenim dvorištima. Poseban problem predstavljalo je veliko Groblje nevinih. Zato je bilo odlučeno da se kosti diskretno premeste u napuštene podzemne hodnike. Ovaj posao obavljen je pod nadzorom Luja Tiru de Krona, policijskog pukovnika. Procenjuje se da je tada skoro 6 miliona posmrtnih ostataka premešteno u veći broj kosturnica koje i danas postoje u Parizu. Među njima su, nesumnjivo, bili i posmrtni ostaci mnogih velikih imena Francuske revolucije.

• katafilija

• katafili puristi, zaljubljenici u kamenolome, u njihovu atmosferu i njihovu prošlost, nastoje da zaštite mesto izbegavajući da ga degradiraju grafitima ili rušenjem zidova. Neki od njih dokazuju da imaju određena znanja iz oblasti klesanja kamena i zidarstva. Idu čak dotle da uklanjaju grafite ostavljene na tim mestima poslednjih godina;
• druge zajednice (grupe) nastoje da ostave svoj znak na ovaj ili onaj način (grafiti, vandalizam). Grupa Gotski pokret, u principu, iskazuje veću želju za kršenjem zakona od drugih grupa, iako strast za katafilijom okuplja individue iz raznoraznih miljea